The Woman Who Went to Bed for a Year
Prije tri dana završila sam sa čitanjem romana i već sam zaboravila ime glavne junakinje. Ona ima nekih pedesetak godina. U braku je s Brianom već dvadesetak godina. Majka je super inteligentnih blizanaca Briana mlađeg i Brianne. Jutro kada blizanci odu na studij, ona se legne u krevet i više se ne diže.
Uskoro ćemo saznati nove pojedinosti. To je žena koju je suprug varao osam godina, najzad je i ljubavnicu počeo varati. Njezina su djeca genijalna, a opet poremećena. I ostali likovi su pomalo uvrnuti. To je OK, jer ne poznajem niti jednu osobu koja je normalna. Svi mi imamo ono nešto.
Čitanje se svodi na ismijavanje uvrnutih likova koji okružuju Ženu, a ima ih podosta. O mnogima ćemo čitati i nešto otkriti, ali o njoj samoj nećemo znati ništa više nego na početku. Žena koja je legla u krevet na godinu dana ostala mi je misterija. Legla je. Zašto? Ni sama ne zna. Što radi? Leži i razmišlja. Okolina joj smeta. Navodno nije luda. Hm!?
I ja bih ponekada rado legla, ali nema šanse da bih ostala u krevetu. Čitajući ovaj roman, više nemam želju leći na duže vremensko razdoblje. Roman koji govori o ničemu. Svako toliko pojavi se neka smiješna stranica, ali nekako mi to ovoga puta nije bilo dovoljno da bi opravdalo vrijeme uloženo u čitanje.
Nema komentara:
Objavi komentar